Put dug osam decenija

"Nastojanjem uprave Sokolskog društva u Subotici je otvoreno lutkarsko pozorište kojim rukuje g. Oton Tomandl (Oton Tomanić), inžinjer koji je svršio naročit lutkarski tečaj u Ljubljani. Pozorište je smešteno u suterenu nezavršenog Narodnog doma. Još prošle godine uprava je nastojala da ostvari ovu lepu kulturnu tekovinu, ali usled pomanjkanja materijalnih sredstava, to je bilo nemoguće, iako se za to prilično novaca žrtvovalo."

Ovim rečima je 6. decembra 1934. godine u listu "Jugoslovenski dnevnik" zabeležen početak rada lutkarskog pozorišta u Subotici.

Nastalo je veliko interesovanje za predstave pogotovo među mališanima. Na repertoaru su bili pretežno lutkarski komadi, a ulaznice su se prodavale po ceni od tri dinara.

Inžinjer Oton Tomanić, začetnik lutkarske delatnosti kao pozorišne forme u Subotici, ujedno se potpisivao i kao autor mnogobrojnih predstava koje su činile tadašnji repertoar. Entuzijazam koji ga je pokretao se pretočio u vrlo svestrane forme od pisanja, režiranja, kreiranja lutaka, scenografije... i već nakon samo nekoliko meseci je to lutkarsko pozorište postalo toliko popularno među subotičkim mališanima, da je sala postala pretesna za sve one koji su želeli da prisustvuju lutkarskom događaju.

Prvi profesionalni ansambl je formiran u sezoni 1953/54.godina i od tada pozorište gradi svoj put institucije koja danas, svojim profesionalnim i umetničkim dometima spada u sam vrh scenskog stvaralaštva za decu. 1960.godine izvođenjem prve predstave kao dramske forme „Dečaci Pavlove ulice“, lutkasko pozorište menja svoj naziv u Dečje pozorište-Gyermekszínház izvodeći i lutkarske i živoscenske predstave na srpskom i mađarskom jeziku podjednako, odnosno od 2002.godine ova ustanova kulture u svom imenu, odlukom Skupštine opštine pridodaje i naziv Dječje kazalište, time postajući jedino pozorište u državi koje radi na tri jezika.

Osim svoje delatnosti, naše pozorište je osnovalo i Međunarodni festival pozorišta za decu još 1993.godine, koji je izrastao u jedan od najznačajnijih festivala ne samo regiona, već ukupnih lutkarskih umetničkih prostora.

Vrlo ukratko, za proteklih skoro osam deceniija postojanja, Dečje pozorište je izraslo u ustanovu čiji organizacioni i umetnički nivo mogu da odgovore na najsloženija pitanja savremenog teatra za decu, tako da smo i sami rado viđeni gosti na međunarodnoj sceni, od Sofije, Bukurešta, Berlina, Štokholna, San Petersburga, Malmea, Meksiko Sitija,... kao pravi ambasadori kulture za najmlađe, naravno nikako ne zapostavljajući ni mališane u najmanjim selima diljem Srbije, odnosno Vojvodine.

Postignuti umetnički rezultati se odražavaju i po dobijenim nagradama, posebno: "Oktobarskom nagradom" grada Subotice, "Iskrom kulture" KPZ Vojvodine, i "Vukovom nagradom" KPZ Srbije.

Čudan je svet, svet dečjeg pozorišta: ovde su čuda još uvek moguća. Mi koji ih susrećemo iz dana u dan, i dalje u njih uporno verujemo.